Devetog januara, na treći dan Božića, Dom kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu će u skladu sa epidemiološkim merama, obeležiti Svetog Stefana i godišnjicu rođenja Stevana Stojanovića Mokranjca (1856-1914), istaknutog srpskog kompozitora.

U kompleksu Mokranjčeve rodne kuće u subotu 9. januara, u 11 časova, biće položeno cveće na spomenik slavnom Negotincu, delo vajara Nebojše Mitrića. Isti čin počasti uslediće i petnaest minuta kasnije u gradskom parku, ispred spomen biste Stevana Mokranjca, autora Milovana Krstića.  U 12 časova u Galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“, jerej Marko Pajčin, starešina Hrama Svete Trojice obaviće čin rezanja slavskog kolača u prisustvu aktuelnog domaćina slave i kolačara, bez prisustva gostiju. Zbog uvažavanja zdravstvenih mera republičke vlade i Opštinskog štaba za vanredne situacije o zabrani okupljanja većeg broja ljudi, izostaće muzički program i javna promocija časopisa Mokranjac. Međutim, svim ljubiteljima godišnjaka za kulturu biće omogućeno da na sajtu Doma kulture, od 12,30 sati, razgledaju 22. izdanje časopisa, u PDF – formatu. Promociju Mokranjca organizatori će prirediti tokom narednih meseci, po poboljšanju epidemioloških prilika.

Devetog januara, u okviru programa obeležavanja godišnjice rođenja Stevana St. Mokranjca i Stevanjdana, na  youtube kanalu Doma kulture, moći će da se prati i snimak koncerta „Hora Hrama Svete Trojice“, priređen na 46. Mokranjčevim danima. Celovečernji koncert duhovne muzike je 13. septembra 2011. godine priređen u istoimenoj crkvi u Negotinu, a Svetlana Kravčenko, dirigent hora, je za tu priliku izabrala duhovna dela Stevana Mokranjca, drugih domaćih i, uglavnom, ruskih kompozitora.

Ove godine obeležavanje 9. januara, Dana rođenja Stevana Mokranjca, u odnosu na sve prethodne, tokom kojih je Dom kulture „Stevan Mokranjac“, uz pokroviteljstvo Opštine Negotin i u saradnji sa ostalim ustanovama kulture i pojedincima, na primeren način davao doprinos negovanju imena i dela srpskog kompozitora i muzičkog pedagoga, klasika srpske muzike i njene najistaknutije ličnosti na prelazu iz 19. u 20. vek, prilagođeno je korona merama.

22. izdanje časopisa Mokranjac
Reč urednika:

Tradicionalno 9. januara rođendan Stevana Stojanovića Mokranjca obeležavamo promocijom novog broja časopisa Mokranjac i prigodnim koncertom. Gosti se ove godine neće okupiti u Negotinu, ali su naša srca kao i uvek uz velikana srpske muzike i njegov rodni grad. Tu je, sada u elektronskoj formi, i novi broj časopisa. U njemu se, po tradiciji, još jednom objavljuje vredan naučni prilog savremene muzikologije posvećen Mokranjcu u kojem autorka dr Nataša Crnjanski, vanredni profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu iz ugla semiotičke teorije osvetljava jedan od karakterističnih motiva njegovih rukoveti postavljajući ga u kontekst topika ‘gesta uzdaha’ kojeg su kompozitori koristili još od vremena renesanse. Mokranjcu su posvećena još dva priloga. Zahvaljujući ljubaznosti ćerke našeg poznatog estetičara i muzičkog pisca Pavla Stefanovića (1901–1985), kompozitorki Ivani Stefanović, dobili smo njegova dva neobjavljena rukopisa, nastala sredinom pedesetih godina 20. veka, u kojima on na zanimljiv i originilan način diskutuje neka značajna pitanja vezana za recepciju i tumačenje dela utemeljivača nacionalne škole u Srbiji. Do sada nisu bili poznati Stefanovićevi stavovi o Mokranjčevom delu, tako da ovaj prilog ima višestruki značaj. Dragan R. Mlađenović u svom radu traga za dokumentima koja su relevantna za razumevanje Mokranjčevog etnomuzikološkog rada na Kosovu, ukazujući na izvore o kojima do sada nije diskutovano.
Istoriji srpske muzike doprinos daju brojni prilozi. Dr Marko S. Milenković, docent Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu, koji je nedavno na FMU odbranio doktorsku disertaciju posvećenu složenom pitanju harmonskog jezika Petra Konjovića u Koštani, u svom prilogu u ovom broju Mokranjca ukazuje na specifičnosti tretmana vokalne deonice Konjovićeve opere, osvetljavajući bitne aspekte kompozitorove poetike. Mladi muzikolog, Jelena Krulj, piše o jednoj vrednoj horskoj kompoziciji Koste P. Manojlovića, Mokranjčevog učenika i naslednika, autora čuvene Spomenice St. St. Mokranjcu. Sa Manojlovićevom, ovog puta etnomuzikološkom delatnošću, povezan je i etnomuzikološki prilog iz pera Anastasije Živković, studenta FMU u Beogradu koja je koristila i njegove zapise pesama iz Visoka. Autorka je temeljno istraživala ovu oblast povezujući prethodna znanja i zapise sa sopstvenim terenskim istraživanjima. Vrlo specifičan prilog dobili smo od ruskog dirigenta Andreja Gorjačova, kojeg smo očekivali na 55. Mokranjčevim danima sa njegovim ansamblom Pokrov. U njemu on ukazuje na do sada nepoznate izvore za biografiju Kornelija Stankovića osvetljavajući neke aspekte njegovih veza sa Rusijom.
Protekla godina biće na mnogo načina po zlu pamćena, ali najviše bole ljudski gubici. Na žalost, morali smo da se oprostimo od mnogih velikana, među kojima Negotinu i Mokranjčevim danima posebno teško pada odlazak naše harizmatične Darinke Matić Marović. Toplo sećanje na njenu delatnost napisala je muzikolog dr Branka Radović. Februara meseca napustio nas je još jedan veliki dirigent zaslužan za proslavljanje Mokranjčevog imena, maestro Vladimir Kranjčević i o njegovom radu piše muzikolog dr Nebojša Todorović. Dr Anica Sabo svoj prilog posvećuje osvetljenju velikog doprinosa koji je dala kompozitor i teoretičar Mirjana Živković, legendarno ime srpske muzičke pedagogije.
Novo Tomić u ovom broju Mokranjca daje prilog inspirativnim, dinamičnim i umnim tekstom Patrijarhova voda, u kojem nas vodi na virtuelno putovanje na sever, u Sentandreju i Pomaz, gde uvek tragamo za sopstvenim korenima i večnim istinama.
U tradicionalnoj rubrici posvećenoj savremenoj srpskoj muzici objavljena su četiri priloga. Odlomkom iz monografije posvećene stvaralaštvu Ljubice Marić hteli smo da predstavimo prvu dobitnicu najvrednije muzikološke nagrade koja nosi ime Stane Đurić Klajn. To je dr Melita Milin, muzikolog, dugogodišnji direktor Muzikološkog instituta SANU, koja je decenijama posvećena istraživanju stvaralaštva Ljubice Marić, što je krunisano objavljivanjem ove obimne monografije za koju je dobila novoutemeljeno priznanje Muzikološkog društva Srbije.
Aktuelnim problemima u savremenom muzičkom životu, posebno u domenu horskog pevanja, posvećena su tri priloga. Dvoje dirigenata, Stefan Mojsilović iz Sarajeva i Zorica Kozlovački iz Zrenjanina, bave se problemima u radu horova i osvetljavaju delatnost Srpske horske asocijacije, dok selektorka nesuđenih 55. Mokranjčevih dana, dr Sonja Marinković, svojim prilogom ostavlja trag o onome što je bilo planirano da se 2020. dogodi u Negotinu, ali se, na žalost, nije ostvarilo.

Prof. dr Sonja Marinković, muzikolog