Поводом годишњице његове смрти, у дворишту родне куће Стевана Мокрањца у Неготину, положено је цвеће на споменик овом великом уметнику – дело вајара Небојше Митрића, подигнуто 1980. године.

У име Општине Неготин, цвеће су положили Дарко Чиришановић, секретар Скупштине општине Неготин, Данијела Марковић, директор Дома културе „Стеван Мокрањац“, и Весна Станковић, директор Музеја Крајине.

Цвеће је положено и на спомен-бисту композитору у градском парку, рад вајара Милована Крстића из 1939. године, која је постављена 1953.

Стеван Мокрањац преминуо је у Скопљу, 29. септембра 1914. године. Његов допринос српској музици је немерљив — био је композитор, музички педагог, сакупљач народних мелодија и оснивач кључних музичких институција у Србији.

Најпознатији је по својим „Руковетима“ – петнаест сплетова народних песама из различитих крајева Србије, Косова, Босне, Македоније, Црне Горе и ширег Балкана. Међу њима се издваја Шеста руковет, коју је посветио Хајдук Вељку и свом родном Неготину. Његова дела Опело и Литургија представљају врхунце српске духовне музике.

Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Школовао се у Минхену, Риму и Лајпцигу, где је стекао темељно музичко образовање. По повратку у Београд, унапредио је домаћи музички живот као хоровођа Београдског певачког друштва, оснивач Гудачког квартета, професор и директор Српске музичке школе (данас Музичка школа „Мокрањац“), и покретач Савеза певачких друштава.

Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије, данашње САНУ.

Мокрањчеве духовне композиције, инспирисане православним црквеним напевима, и данас се изводе у црквама и концертним дворанама широм света, сведочећи о дубини и лепоти српске музичке традиције.